ПОДСТИЦАЊЕ КУЛТУРНИХ РАЗЛИЧИТОСТИ У ВРТИЋУ У КОЈЕМ БОРАВЕ РОМСКА И ЕГИПЋАНСКА ДЈЕЦА

• Main Authors: Marijana Blečić (Author), Veselin Mićanović (Author)
• Format: Book
• Published: Pedagogical society of the Republic of Srpska, 2023-12-01T00:00:00Z.
• Subjects: article
• Online Access: Connect to this object online.
• Notes: 10.7251/NSK2301103B; 2303-7091; 2744-2446
• Keywords: ромска и египћанска дјеца; физичко окружење вртића; ромске породице; партнерство; културне различитости; Education; L
• Source: Naša Škola, Vol 29, Iss 1 (2023)

Вртић је физичко окружење које је аутентично повезано са ужим и ширим друштвеним контекстом, који је у сталном процесу мијењања. Као одраз збивања унутар шире друштвене заједнице, практичарке/практичари/васпитачице/васпитачи од самог почетка требало би да преузму одговорност у континуираном прилагођавању промјенама које се збивају у породици и, уопште, у локалној заједници и друштву. Градећи снажна увјерења о породицама, али и заједницама, да су one компетентни партнери у васпитно-образовном процесу, васпитачи би требало да континуирано подржавају дјечја искуства учења користећи знања породице о дјеци и у партнерском односу креирају подржавајуће окружење за учење кроз игру. Захтјеви за партнерством изазовнији су уколико нијесу у питању већинске породице, којима најчешће припадају и сами васпитачи, а посебно уколико су породице вишеструко депривиране, као што је случај са ромским и египћанским (РЕ) породицама. Црна Гора је пред бројним изазовима још од почетка избјегличке кризе 1998/1999. године до данас, и покушава да пружи адекватне одговоре на многе изазове пред којима су се нашле РЕ породице. У раду ће се, примјеном методе студије случаја, анализом одговора добијених чек листом и одговора добијених посредством дубинског интервјуа, указати на недовољно подстицање културних различитости у физичком окружењу вртића "Срцоловка" (JПУ "Ђина Врбица", Подгорица), који од 2005. године доминантно реализује васпитно-образовни рад са дјецом ове рањиве мањинске заједнице. Добијени одговори указују нам не само на недовољна знања о креирању подстицајног окружења за разумијевање и прихватање културних различитости, већ и на неразумијевање важности успостављања партнерства са РЕ породицама, које морају бити значајни партнери у остваривању овог циља на раном узрасту.